Tema doma?eg rada: JESEN
Po?ela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On ?esto kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka ga?ala me?u rogove nije tako mislijo.
Doma?ice spremaju zimnicu. Ja sam sre?an. Grad je pun liš?a a tata kaže da bi sme?ari trebali da idu u kurac jer ovo je ve? tre?a jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u ku?u, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna a nije tako mislila na tom na?inu kada nam je ku?a bila puna struje.
Ove jeseni i ja sam se kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pašenoga – Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle ka jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezašti?ene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one pti?ji proleterijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fi?u pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama. On kaže da se branila ka ?ovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Ma da bi meni bilo mrzlije. Ja isto mislim da bi bilo najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fi?u i da ga je djed ubio sjekirom, ka šta je htio babu jedan put, a da se roda ne mješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kada je ubio rodu još mi je mrzniji.
Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za hljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garaže ?e je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat ?ovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz ku?e. Ne?o kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se sva?e s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pe?inu pošle tri plate pa je ijo u našu ku?u.
Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamina da bi smo postali jaki.
Raden?evi? Slaven VI a. – Cetinje.
beogradska lektira
Linearni Mod
