Na granici Švicarske i Francuske počele su prve probe najvećeg akceleratora čestica koji je ikada postojao, takozvanog Velikog hadronskog kolajdera (LHC), koji treba da izvede ambiciozni eksperiment čiji je cilj da reši tajnu nastanka kosmosa. Složeno postrojenje sagradili su vodeći fizičari planete iz Evropskog centra za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, a svoj doprinos dali su i stručnjaci iz Srbije. Naučnici se nadaju da će im taj uređaj, za čiju je izgradnju utrošeno 14 godina i osam milijardi dolara, omogućiti da ponovo stvore uslovi kakvi su postojali jedan trilioniti deo sekunde posle velikog praska. Iz Instituta za fiziku u Beogradu, uključenog u projekat, kažu da još nije određen tačan datum eksperimenta, koji je izazvao brojne kontroverze zbog straha da bi mogao izazvati „crnu rupu” i kataklizmične posledice.
Kolajder se nalazi u džinovskom tunelu na dubini od 100 metara, gde će biti izazvan sudar dva snopa čestica. Upravo će posledice tih sudara biti glavni predmet istraživanja naučnika. Za Veliki hadronski kolajder vezane su brojni sporovi, pre svega zbog bojazni da bi u akceleratoru mogle da se pojave crne rupe, koje bi uništile ne samo njega već i pola teritorije Francuske i Švajcarske. Naučnici tvrde da je to u principu moguće, ali da bi te rupe postojale suviše kratko da bi nanele bilo kakvu štetu.
Kolajder u brojkama
Veliki hadronski kolajder u CERN-u je instaliran u tunelu prečnika 27 kilometara, na dubini od 100 metara.
U sudaru čestica svaki snop će se sastojati od skoro 3.000 manjih snopova od po 100 milijardi čestica.
Snopovi će se kretati kao automobil koji ide 1.600 km/h.
Sudaranje snopova će se dešavati 40 miliona puta u sekundi.
Snop će kružiti 10 sati i pri tom će prevaliti preko 10 milijardi kilometara.
3.000 kilometara žica i vlakana će nositi informacije brzinom od 3.200
terabita godišnje.
Uskoro će se saznati kako je nastao svemir
Linearni Mod
